U salon je ušao čovek, vi ste mu prišli i postavili pitanje: „Dobar dan, izvolite, treba li vam neka pomoć?”
On je odgovorio: „Hvala, samo da pogledam.” ili je odmah prihvatio razgovor. Počeli ste „šetnju po salonu”. Idete za njim, jurite ga. Seo je u kola, gleda, pipa, otkriva, a vi stojite pored vrata i objašnjavate...
On postavlja pitanja, vi se trudite da dajete najbolje odgovore: tehničke karakteristike, prednosti u odnosu na druga vozila u segmentu, uporedni testovi, iskustva kupaca…. Strah vas je da pitate za budžet ili ne pitate uopšte.

Idete na test vožnju. On vozi, vi pričate ili ćutite...Vraćate se u salon, sedate za sto...idu dodatna pitanja: rokovi isporuke, cena, uslovi finansiranja…možda dodatni popust. Čovek trazi ponudu. Vi trošite vreme, energiju, ali i očekivanja. Heftate svoju vizit kartu: „Ako nešto treba, slobodno pozovite”. Čovek izlazi napolje, zahvaljuje se i kaže: „Razmisliću, javiću se…”.
Vi se vraćate za sto, uzimate njegovu vizit kartu, stavljate te je u svesku sa napomenom - još jedan potencijalni klijent.

...približava se kraj meseca, dolazi direktor prodaje sa čuvenim-evergreen pitanjem: „Šta imaš za ovaj mesec?” Međutim, ovo pitanje me tera da lažem. Zašto? Jer moram da preživim mesec! Imam porodicu i treba mi novac i radno mesto!